Šta znači poziv profesora univerziteta: voleti naučni rad, napredovati u naučnom, stručnom i umetničkom pogledu, baviti se pedagoškim radom, znači – sve što znaš, želiš i umeš nesebično prenesi svojim studentima. Učestvovati u formiranju mladog čoveka i davati mu znanje od koga će živeti jeste privilegija i čast za univerzitetskog profesora. Obaveza univerzitetskih profesora jeste da napredujemo u nauci i struci da bi mogli da napredujemo i u univerzitetskoj hijerarhiji.

Od krute podele na državni ili privatni fakultet važnije je to koliko je kvalitetno znanje koje se stiče na njima. Kao što ni svaki profesor državnog fakulteta ne znači da je strog, zahtevan, pravičan tako ni svaki profesor na privatnom fakultetu nije neko ko pušta studenta bez znanja.

Važan je odnos profesora prema predmetu koji predaje – ako studentima postavi jasne, nedvosmislene zahteve, ako im precizira obaveze prema predavanjima i ispitu, onda studenti uspešnije zadovoljavaju zadatke koji su im postavljeni.

Različit Pristup Studiranju i Znanju

Razlog zbog čega neko upisuje određeni fakultet trebalo bi da bude opčinjenost profesijom i želja da se istom bavi, i da se stekne najbolje znanje. Za državni fakultet sa namerom učite i polažete prijemni ispit koji nije ni na jednom državnom fakultetu pro-forme. Želite znanje i to je najvažniji uslov za studiranje.

U aspektu kvaliteta znanja nije sve ni crno, ni belo, različit je pristup. Kvalitet znanja koji daju državni i privatni se razlikuju pre svega u prirodi znanja. Državni fakulteti uglavnom nude sistematsko, konvencionalno, strukturisano znanje, dok većina privatnih fakulteta daje modernije, primenjeno, organizovano znanje. Slabost privatnih fakulteta je u čestim promenama programa u traganju za tržištem, što onda utiče na održivost kurseva i samim tim onemogućava produbljivanje znanja kroz studije.

Prava Podela Među Fakultetima je Ona na Dobre i Loše

Dakle, najveća razlika između državnog i privatnog fakulteta nije odnos teško-lako, već različit pristup znanju. Privatni fakulteti se karakterišu kao oni koji idu u korak sa vremenom, ukrštanjem nauke, primenljivijim znanjem. Državni neguju tradiciju i širi, sveobuhvatniji pristup znanju iz različitih oblasti.

Glavni vodič budućim brucošima  u sticanju druge važne crvene knjižice (osim one iz osnovne škole) trebalo bi da bude željena profesija kojom nameravaju da se bave.

Ovo su samo neke od prednosti privatnih fakulteta:

  • Prilagođenost studijskih programa i nastave tržištu rada: Upisivanjem visoke škole ili fakulteta se u većini slučajeva opredeljujete i za oblast u kojoj ćete raditi. Znači da treba dobro da razmislite da li će ono što učite biti primjenjivo na tržištu. Privatni fakulteti i visoke škole su nastali kao potreba da se obrazovanje prilagodi tokovima tržišta. Zato se u njihovoj ponudi mogu pronaći najplaćenija zanimanja kao što su: programer, istraživač tržišta, menadžer, finansijski konsultant i slično. Kada se ta zanimanja nude na državnim ustanovama, to uglavnom nisu dovoljno aktuelni programi.
  • Individualni tretman: Na privatnim visokoškolskim ustanovama niste samo broj. Predavanja i vežbe se održavaju u manjim grupama i dobićete mnogo više pažnje i direktnog odnosa kako sa profesorima i asistentima, tako i sa administracijom. Jednostavno, nastavno osoblje i administrativne službe su disciplinovanije i privatne visokoškolske ustanove su više orijentisane ka studentskim potrebama (više su user friendly ustanove). To će vam pružiti mogućnost da brže steknete aktuelna znanja i veštine i da brže napredujete.
  • Bolja poslovna praksa: Praksa se češće organizuje za studente privatnih, nego državnih fakulteta i visokih škola. Privatne visokoškolske ustanove uglavnom imaju bolju vezu sa privredom, pa samim tim mogu da ponude bolje programe prakse svojim studentima. To im donosi prednost prilikom zapošljavanja, jer su sa tim znanjima traženiji od poslodavaca.

Uloga Studenata i Pedagoga

Odlično je ako se razmenjuju iskustva i sa nekim ko je iz inostranstva, ko je deo međunarodnih projekata. Ukoliko, naravno, postoje najnovija istraživanja iz te oblasti, ali opet sve to pada u vodu ako nema tu onaj fajnal tač što bi rekli ovi naši, jedna rijaliti zvezda (pevač). Moraš da imaš i ljubav prema toj oblasti, da znaš da to preneseš do ljudi. Da i ti uživaš u tome što radiš, a ne da dođeš tamo da odsediš tih 45 minuta ili 90 minuta. Oni to znaju da osete jako dobro, a svi smo svesni koliko je moćna njihova reklama. Poenta je da zavole predavanja i da shvate njihov smisao jer u suprotnom prestaće da dolaze i tu nastaje problem.

Mi smo na prvom mestu pedagozi a tek onda profesori! Morate znati i naučiti ih kako da komuniciraju sa vama jer tako će jednoga dana i sa poslovnim partnerima. Mi na našem fakultetu skoro za svaki predmet imamo Viber grupu gde ih informišemo o praksama, zanimljivim predavanjima u gradu i drugim stvarima koje im mogu biti interesantne i korisne za naš predmet. Njihova sreća je neopisiva kada im odmah odgovorimo na poruku ili e-mail. Poenta je zapravo da kako se mi ponašamo prema njima, tako će oni prema nama.

Kad se sve to poklopi, onda imate veću verovatnoću da predavanje bude zanimljivo, interesantno, korisno i da pomogne tim mladim ljudima. Zbog svega toga, mi moramo da unapređujemo nas u tom segmentu, ali to je jedan deo koji je bitan studentima i bitan je ne samo studentima, nego bilo kome ko sluša naša predavanja. Sa druge strane profesor je i naučni radnik, nije samo stručnjak. Nas biraju u neka viša zvanja.

Recept za uspeh jeste gvozdena vera u sebe, istrajavanje u svojim idejama i planovima koji bi trebalo da budu potkovani kvalitetnim obrazovanjem i stalnim neformalnim usavršavanjem.